О књизи: година / Предговор в.д. од аутора Чим сам завршио читање прве књиге бесмртне креације Тома Кленсија, „Тхе Ред Сторм Рисинг“, одмах сам пожелео да прочитам другу. И уопште не зато што Кленси тако добро пише. Баш сам се питао које су још глупости моји сународници, створени снагом његове маште, могли да почине. После читања друге књиге, уверио сам се да ме моја предосећања нису преварила. Моћ маште Тома Кленсија изгледа много повољније од моћи разматрања. Како кажу, „имаш снагу, не треба ти памет“... Заправо, нисам баш ни слутио „Црвену олују“. Готово сигурно сам знао да Американац неће написати ништа вредно о Русима. И не зато што би он, као Американац, требало да мрзи Русе – чему све компликовати? Разлози мог песимизма према Цланцијевом раду изгледају много тривијалнији. Само што сам пре Кленсијеве књиге већ прочитао две дебеле књиге Максима Калашњикова, у којима се доста говорило о Кленсијевом делу и, како сада разумем, сасвим исправно. Наравно, глупо је мислити да је Американцу било лако да опише страну земљу, страни народ, страну војску, њену праву борбеност и, коначно, страно оружје. Али нисмо га питали о томе. Невини смо – сам је дошао! А ако је палачинка испала грудваста, то значи да је био први. Или су руке убачене на погрешан крај. Или је једноставно предодређено да проклети буржуји никада не сазнају нашу руску војну тајну... Отуда је дошла идеја да се Кленсијева књига допуни погледом са ове стране руско-америчке границе. ста? Можда ћете рећи да те границе нема? Тежина задатка је била у томе што сам 2001. морао да прихватим послове у стању у којем их је господин Кленси оставио 1986. године. Дакле, моја прича је фантастична у много већој мери него њена америчка претходница. С једне стране, ово ми је донекле ослободило руке, с друге стране, натерало ме да створим видљиву слику земље која никада није постојала. , авај, никада неће бити, стављајући га у оно што изгледа као савршено стварне и у исто време апсолутно фантастичне околности. Међутим, одлучио сам се. На крају, после Кленсијевих „грешака“ у вези са руским народом, руском војском и њеним оружјем, уопште ме није срамота да признам нешто слично у односу на амерички или било који други народ. Коме се то не дешава? Зато су 7. септембра 2001. рођени бриљантни Клим Томски, Тим Клински и Клинт Омски – прави аутори новог бесмртног војно-фантастичног епа „Црвени тајфун”. Догађаји који су се одиграли у Њујорку 11. септембра 2001, наравно, нису могли а да не утичу на моје виђење радње ове књиге. У првобитно осмишљеној верзији, чинило ми се да није баш тако. Али ко смо ми у поређењу са Судбином? ДСП.